Činjenica na koju želimo da obratite pažnju jeste da je dijabetes ozbiljna i razarajuća bolest koja pogađa ogroman broj stanovništva.
Podaci koje ćemo podeliti sa vama, nisu samo suvoparni brojevi, već iza njih stoje ljudi – naši sugrađani, pa možda i vi sami.
Dijabetes predstavlja jedan od najbrže rastućih zdravstvenih izazova savremenog društva, sa projekcijama koje ukazuju na dramatičan porast broja obolelih u narednim decenijama.
Cilj nam je da ukažemo na ozbiljnost problema, ali i na značaj pravovremenih preventivnih i edukativnih mera u cilju smanjenja prevalencije i komplikacija dijabetesa u domaćoj populaciji.
589 miliona odraslih osoba (20 – 79 godina) u svetu živi sa dijabetesom. Očekuje se da do 2050. godine taj broj dostigne 853 miliona.
1 (1 000 000 000 000) bilion američkih dolara iznose zdravstveni troškovi dijabetesa. U poslednjih 17 godina ovi troškovi povećani su 337 odsto.
U Srbiji se za lečenje dijabetesa po osobi izdvaja dvostruko manje novca nego u Evropskoj uniji.
3,4 miliona osoba preminulo je od posledica dijabetesa u 2024. godini. Na svakih šest sekundi jedna osoba je izgubila život.
U Srbiji je smrtnost od dijabetesa dvostruko veća od evropskog proseka.
Izvor podataka: IDF Diabetes Atlas | Global Diabetes Data & Statistics
Smrtnost od dijabetesa u Srbiji porasla je za skoro 20 odsto u prethodnih deset godina, a osobe sa dijabetesom imaju dvostruko veći rizik od smrti u poređenju sa populacijom bez dijabetesa. Ne samo zbog ovih alarmantnih podataka, već i zbog sumorne statistike od oko 800.000 obolelih i više od 250.000 nedijagnostikovanih, kao i brojnih i opasnih komplikacija sa kojima se bori veliki broj pacijenata, Dijabetološki savez Srbije smatra da je dijabetes gorući zdravstveni problem u zemlji.
Sa ovim činjenicama javnost u velikoj meri nije upoznata. O našoj bolesti često se govori kao „tihom ubici“, a iako se sa njom borimo svakodnevno, u fokusu javnosti najčešće smo samo u novembru kada se obeležava Svetski dan borbe protiv dijabetesa (14.novembar). Zato smo odlučili da baš sada pokrenemo kampanju „Javnost treba da zna“.
Ovakav slogan između ostalog ukazuje i na potrebu da društvo u celini i zdravstveni sistem prepoznaju dijabetes kao prioritetni zdravstveni izazov. Dijabetes izaziva ozbiljne zdravstvene komplikacije (infarkt miokarda, moždani udar, amputaciju udova, slepilo, hroničnu bolest bubrega), koje veoma utiču na kvalitet života pacijenata i skraćuju životni vek. Iz ugla donosilaca odluka u zdravstvu, komplikacije utiču ne samo na zdravstveni, već i na ekonomski aspekt, jer stvaraju ogromne troškove koji kontinuirano opterećuju zdravstveni sistem i čine ga neefikasnim. Od svih troškova u vezi sa dijabetesom čak 80 odsto odvaja se za lečenje komplikacija dijabetesa, a svega 20 odsto na lečenje same bolesti. Zato je naša kampanja važna i njom apelujemo na sve instance u društvu, jer pravovremenim i odgovarajućim lečenjem dijabetesa zdravstvene komplikacije ove bolesti u velikom procentu mogu biti izbegnute. Samim tim i kvalitet života mnogih naših sugrađana, komšija i poznanika koji žive sa ovom bolešću može biti podignut na znatno viši nivo.
Iako je nesumnjivo da je po pitanju lečenja dijabetesa i dostupnosti najsavremenijih terapija u prethodnih nekoliko godina napravljen veliki pomak, Dijabetološki savez Srbije ovom kampanjom želi da pozove sve aktere uključujući i Ministarstvo zdravlja, Republički Fond za zdravstveno osiguranje, medije i sva udruženja pacijenata, da zajedno rade na poboljšanju dijabetološke zaštite u našoj zemlji.
Postoji genetska komponenta kod oba tipa dijabetesa, ali nije jedini faktor. Kod tipa 1 dijabetesa, genetika igra značajnu ulogu, dok kod tipa 2 dijabetesa način života i faktori okoline imaju veliki uticaj na to da li će se bolest razviti kod osoba sa genetskom predispozicijom.
Rani znaci mogu uključivati: povećanu žeđ, često mokrenje (posebno noću), neobjašnjiv gubitak težine, umor, zamagljen vid, sporo zarastanje rana i česte infekcije. Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, obavezno posetite lekara.
Da, mnogi slučajevi tipa 2 dijabetesa mogu se sprečiti ili odložiti. Održavanje zdrave telesne težine, redovna fizička aktivnost (najmanje 150 minuta nedeljno), uravnotežena ishrana i izbegavanje pušenja su ključni faktori prevencije.
Trenutno ne postoji trajno izlečenje za dijabetes, ali se pravilnom terapijom i zdravim načinom života može uspešno kontrolisati.
Određeni lekovi, poput metformina, mogu se prepisati osobama sa visokim rizikom od dijabetesa, ali se smatraju sekundarnom prevencijom. Promene u načinu života su uvek prva linija odbrane.
Predijabetes je stanje povišenog šećera u krvi koje još nije dostiglo vrednosti dijabetesa. Obično nema vidljivih simptoma i može se otkriti samo analizom krvi. Ako se predijabetes dijagnostikuje i započne sa izmenom životnog stila, može se prevenirati nastanak tipa 2 dijabetesa.
Da, deca najčešće oboljevaju od tipa 1 dijabetesa, ali se zbog epidemije gojaznosti sve češće javlja i tip 2 dijabetesa kod mladih.
HbA1c test meri prosečan nivo šećera u krvi tokom prethodna 2-3 meseca. Ovaj test je važan jer pokazuje koliko dobro se upravlja dijabetesom tokom vremena, a ne samo u trenutku testiranja.
Osobe sa faktorima rizika trebalo bi da provere nivo šećera u krvi najmanje jednom godišnje. Ako imate predijabetes, konsultujte se sa lekarom o učestalosti praćenja.
Apsolutno! Fizička aktivnost je zapravo veoma korisna za osobe sa dijabetesom jer pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi, smanjuje potrebu za insulinom i poboljšava osetljivost na insulin. Važno je samo konsultovati se sa lekarom o vrsti i intenzitetu aktivnosti koja je najbolja za vaše stanje.
Nema jednog univerzalnog plana ishrane, ali ishrana bogata vlaknima, zdravim mastima, kvalitetnim proteinima i siromašna prerađenim ugljenim hidratima pokazala se kao najefikasnija. Mediteranska ishrana, DASH dijeta i biljno orijentisana ishrana sve imaju dokazane prednosti.
Ne. Iako gojaznost povećava rizik, mnogi ljudi sa normalnom telesnom masom mogu razviti dijabetes, naročito ako imaju genetsku predispoziciju i sedentarni način života.
Netačno. Uravnotežena i zdrava ishrana uz redovnu fizička aktivnost su ključni delovi terapije, čak i kada se koriste lekovi ili insulin. Lekovi ne mogu u potpunosti nadomestiti loše životne navike.
Netačno. Mogu – ako je bolest dobro kontrolisana i bez komplikacija. Dijabetes sam po sebi nije prepreka za doniranje krvi, ali kandidati moraju zadovoljiti sve opšte kriterijume koje važe za sve davaoce.
