Kad srce ne izdrži udarac
Da li znate da dijabetes najčešće prvo napada srce? Ne oči. Ne bubrege. Srce!
Marko ima 48 godina, divnu porodicu i posao koji voli. Godinama vodi borbu sa tipom 2 dijabetesa. Na prvi pogled – imao je lep život. Redovno je pio lekove, ponekad znao da pretera sa hranom, ali „ništa strašno“, kako ume da kaže. Nije imao nikakve simptome, niti je osećao bilo kakve tegobe. Upravo tu leži najveća opasnost – hronično visok šećer ne boli. Čak ni kad počne da oštećuje krvne sudove, nervne završetke, oči, bubrege… telo ćuti. Dijabetes napada tiho, i najčešće prvo napadne ono što je najvažnije: srce.
Marko je dobio srčani udar jednog ponedeljka popodne. Ispostavilo se da mu je šećer godinama oštećivao krvne sudove, da je imao visok pritisak i da njegovo srce jednostavno više nije imalo snage da izdrži. Marku je ugrađen stent, a život mu se promenio iz korena. Osim stenta, dobio je i ozbiljnu terapiju – lekove koji razređuju krv, regulišu pritisak i holesterol, kao i novu šemu kontrole šećera. Više ne sme da preskače obroke, uzima lekove kako mu je rečeno i redovno meri glikemiju. Dijabetes mu je „pokazao zube“, ali sada zna koliko je važna svakodnevna briga o sebi.
Na žalost, Marko nije jedini.
Jedna trećina ljudi sa dijabetesom razvije neku formu kardiovaskularne bolesti – bilo da je to infarkt, šlog, srčana slabost ili angina pektoris. Ljudi sa tipom 2 dijabetesa imaju više od dva puta veće šanse da dobiju srčani udar ili srčanu slabost u odnosu na ljude bez dijabetesa.
Kako dijabetes oštećuje srce?
Povišeni nivoi glukoze u krvi – naročito kada su trajno viši od 7 mmol/L (126 mg/dL) na prazan stomak – postepeno oštećuju zidove krvnih sudova.
Vremenom dolazi do upalnih promena i stvaranja naslaga (plakova) koje sužavaju arterije – što se naziva ateroskleroza.
Kada se uz to ne kontrolišu dodatni faktori rizika – kao što su visok krvni pritisak, loše masnoće u krvi i gojaznost – rizik od kardiovaskularnih bolesti dramatično raste.
Još jedan važan pokazatelj je HbA1c (glikozilirani hemoglobin) – koji je mera kontrole dijabetesa 3 meseca unazad. Preporučena vrednost za većinu osoba sa dijabetesom je manje od 7 odsto. Sve preko toga značajno povećava rizik od komplikacija.
- KARDIOVASKULARNE BOLESTI
Obuhvataju poremećaje srca i krvnih sudova, uključujući koronarnu bolest srca, moždani udar, perifernu arterijsku bolest i srčanu slabost. Kod osoba sa tipom 2 dijabetesa, krvni sudovi brže propadaju, a rizik od komplikacija se udvostručuje ili čak utrostručuje. Kod njih se ateroskleroza javlja ranije i napreduje brže.
- SRČANI UDAR
Infarkt miokarda nastaje kada se dotok krvi u deo srčanog mišića potpuno blokira. Kod osoba sa tipom 2 dijabetesa, ovo se često dešava zbog nakupljanja masnoća i oštećenja endotela krvnih sudova. Problem je što oni često nemaju tipične simptome, pa infarkt može da se desi bez prethodnog upozorenja.
- MOŽDANI UDAR
Dijabetes povećava rizik od moždanog udara i do 2 puta. Visok nivo šećera doprinosi pojačanom stvaranju krvnih ugrušaka, suženju arterija i povišenom krvnom pritisku – što sve povećava verovatnoću da dođe do prekida protoka krvi u mozgu.
- HIPERTENZIJA
Više od 70 odsto ljudi sa dijabetesom ima i povišen krvni pritisak. Kombinacija visokog šećera i visokog pritiska stvara dvostruki udar na arterije, ubrzava oštećenja i povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Ciljne vrednosti za osobe sa dijabetesom su da pritisak bude manji od 130/80 mmHg.
Zato je važno da znate:
- Dijabetes možete držati pod kontrolom.
- Ako redovno merite šećer, proveravate pritisak, nivo masnoća u krvi, uzimate terapiju i vodite računa o ishrani i fizičkoj aktivnosti – možete da izbegnete teške komplikacije.
- Vaše srce će vam biti zahvalno.
Iako su srčane bolesti najčešći uzrok smrti kod osoba sa dijabetesom vi niste samo broj u statistici.