Dijabetesna retinopatija je komplikacija dijabetesa koja nastaje kada visoki nivoi šećera u krvi oštete sitne krvne sudove u mrežnjači – delu oka koji je zadužen za vid. U početku, nema bola, nema simptoma – samo tiho, postepeno propadanje vida.
Ova komplikacija dijabetesa je vodeći uzrok slepila kod odraslog radno sposobnog stanovništva širom sveta. Najčešće se razvija neprimetno, bez upozorenja.
Postoje dve glavne faze bolesti:
- Neproliferativna retinopatija (rana faza): sitni krvni sudovi postaju slabiji i propuštaju tečnost ili krv. Najčešće nema simptoma.
- Proliferativna retinopatija (uznapredovala faza): oko stvara nove, krhke krvne sudove koji lako pucaju. To može izazvati krvarenje u oku, odvajanje mrežnjače i trajni gubitak vida.
Ova oštećenja najčešće nastaju nakon više godina neregulisane bolesti – često između 5 i 10 godina od postavljanja dijagnoze dijabetesa. Veoma važno je naglasiti da kod osoba sa tipom 2 dijabetesa ova komplikacija može nastati u trenutku otkrivanja dijabetesa.
Dijabetesni makularni edem (DME) – gubitak fokusa
Kod dijabetesne retinopatije često se javlja i makularni edem – oticanje centralnog dela mrežnjače (makule), zaduženog za oštar, centralni vid. To je onaj deo oka kojim čitamo, prepoznajemo lica, gledamo u ekran.
Nastaje kada curenje iz oštećenih krvnih sudova izazove nakupljanje tečnosti u makuli.
Kada makula natekne, slike postaju mutne, boje blede, a lica najbližih više nisu jasna.
Ako se ne otkrije na vreme, DME može dovesti do ozbiljnog gubitka vida ili slepila.
Svaka treća osoba sa dijabetesom ima problem sa vidom
Statistika je jasna – 1 od 3 osobe sa dijabetesom razvije neki oblik dijabetesne retinopatije, a više od 28% njih razvije i DME, naročito ako dijabetes nije dobro kontrolisan. Ako se bolest ne otkrije na vreme, posledice mogu biti ozbiljne, pa čak i trajne.
Slepilo usled dijabetesne retinopatije je realna opasnost – naročito kod onih koji ne kontrolišu nivo šećera u krvi ili nemaju redovne godišnje kontrole očnog lekara.
Simptomi DME:
- Zamagljen ili talasast centralni vid.
- Poteškoće u čitanju, pisanju, prepoznavanju lica.
- Promene u percepciji boja.
Dijagnoza i lečenje DME:
- Otkriva se detaljnim pregledom očnog dna i optičkom koherentnom tomografijom (OCT).
- Leči se injekcijama anti-VEGF lekova, kortikosteroidima, laserskom terapijom ili kombinacijom metoda.
Kako da sačuvate vid?
Dobra vest je da se oštećenje vida može usporiti, pa čak i zaustaviti – ako se otkrije na vreme. Evo šta svako sa dijabetesom može da uradi:
- Redovno kontrolišite šećer u krvi. Stabilan šećer znači manji rizik od oštećenja očnih krvnih sudova.
- Idite kod oftalmologa makar jednom godišnje. Posebno na dilatirani pregled oka, koji otkriva promene i pre nego što se pojave simptomi.
- Vodite računa o pritisku i holesterolu. Kombinacija visokog šećera, pritiska i masnoća dodatno ugrožava oči.
- Ne ignorišite promene vida. Zamagljen vid, senke, svetlucanja ili „mušice“ pred očima mogu biti znak da nešto nije u redu.
Preporuke za skrining na dijabetesnu (pregled očnog lekara)
- Osobe sa tipom 2 dijabetesa, odmah po postavljanju dijagnoze pregled očnog dna, potom jednom godišnje.
- Osobe sa tipom 1 dijabetesa, preporuka je 5 godina nakon postavljanja dijagnoze pregled očnog dna, potom jednom godišnje
Ne dozvolite da vam dijabetes zamagli pogled na svet
Vid je previše dragocen da biste ga uzimali zdravo za gotovo. Ako imate dijabetes, redovni pregledi očiju su ključni deo lečenja. Jer kada počnemo da gubimo vid, ne gubimo samo slike – već i lica, boje, pokrete i svet oko sebe.
Zakažite očni pregled. Čuvajte ono što vam je najbliže – pogled na svet.