Osoba sa dijabetesom koja ima kardiovaskularne komplikacije košta zdravstveni sistem pet puta više, a sa bubrežnim komplikacijama čak osam puta više od onog ko nema komplikacije. Ovo je surova realnost koja se skriva iza cifara u zdravstvenom budžetu Srbije i regiona.
Ekonomija komplikacija: princip 80-20
U ekonomiji dijabetesa uglavnom nema pravila jer na troškove jednog zdravstvenog sistema utiče više faktora. Međutim, na osnovu naučno dokazanih činjenica najčešće se kao model uzima pravilo 80-20, ali u obrnutom, zabrinjavajućem smeru. U proseku svega 20 odsto ukupnih troškova lečenja dijabetesa odlazi na kontrolu same bolesti, dok čak 80 odsto sredstava odlazi na lečenje njenih komplikacija. U nekim zemljama, poput Hrvatske, razmera ovog odnosa je još alarmantnija, pa tako redovne kontrole zajedno sa lekovima za lečenje dijabetesa čine manje od 15 odsto troškova, dok lečenje komplikacija šećerne bolesti obuhvata više od 85 odsto ukupnih troškova posvećenih dijabetesu.
Ovo je poražavajuća statistika koja pokazuje da zdravstveni sistemi kako kod nas, tako i u zemljama regiona, pa i šire, više leče posledice nego što sprečavaju uzroke šećerne bolesti.
Komplikacije – glavni generator troškova
Osobe sa dijabetesom imaju dvostruko veći rizik od smrti u poređenju sa opštom populacijom, a neadekvatno lečenje može izazvati slepilo, amputacije, infarkt miokarda, moždane udare i ozbiljna oboljenja bubrega. Sam dijabetes može izazvati niz ozbiljnih komplikacija:
- Hronična bolest bubrega – dijabetes je vodeći uzrok bubrežnih oboljenja u Evropi, što često vodi do potrebe za skupom dijalizom ili transplantacijom.
- Kardiovaskularne bolesti – glavni uzrok smrti kod osoba sa dijabetesom.
- Dijabetesno stopalo – jedan od glavnih uzroka hospitalizacija i amputacija.
- Dijabetesna retinopatija – je vodeći uzrok slepila kod radno sposobnog stanovništva.
Svaka od ovih komplikacija višestruko uvećava troškove lečenja i drastično smanjuje kvalitet života pacijenata. Zabrinjavajuća je činjenica da u Srbiji gotovo trećina pacijenata već ima komplikacije u trenutku postavljanja dijagnoze. Kardiovaskularne bolesti su najčešće komplikacije dijabetesa, prisutne kod 63 odsto pacijenata sa komplikacijama, i odgovorne su za 70 odsto smrtnih ishoda među osobama sa dijabetesom. Bubrežne komplikacije, poput dijabetesne nefropatije i hronične bubrežne slabosti, još drastičnije uvećavaju troškove lečenja.
Koliko košta dijabetes?
Prema podacima evropskog ogranka Međunarodne federacije za dijabetes, ukupni troškovi povezani sa dijabetesom u Evropi 2024.godine iznosili su 193 milijarde američkih dolara, od čega se 75 odsto troškova odnosi na lečenje zdravstvenih komplikacija dijabetesa, koje mogu da se spreče. Samo u zemljama Evropske unije, troškovi dijabetesa čine oko 10 odsto od ukupnih izdvajanja za zdravstvo. Prosečno se u Evropi na lečenje dijabetesa potroši 2,951 dolara po osobi. Kod nas je taj iznos 1,396 dolara po osobi što znači da Srbija izdvaja više nego duplo manje sredstava za lečenje dijabetesa od evropskog proseka.
Prevencija: najisplativija investicija
Podaci jasno pokazuju da je prevencija i rano otkrivanje dijabetesa ne samo najbolji pristup za zdravlje pacijenata, već i najekonomičnija strategija za zdravstveni sistem.
Uvođenje inovativnih lekova na teret države poslednjih godina predstavlja važan iskorak, ali i dalje postoji značajan izazov u prevenciji komplikacija i ranom otkrivanju bolesti.
Rezultati studije koja je sprovedena na Univerzitetu u Kragujevcu pokazuju da optimalna kontrola glikemije putem adekvatne primene antidijabetičke terapije značajno smanjuje učestalost komplikacija i troškove lečenja. Naime, smanjenje HbA1c za samo 1 %, smanjuje direktne troškove lečenja za oko 26.000 RSD godišnje po pacijentu, odnosno za čak 60.000 RSD kada uključimo i indirektne troškove, i to samo one vezane za smanjeno odsustvovanje sa posla.
Jednačina sa dobitkom za sve
Ekonomski teret dijabetesa u Srbiji i regionu je ogroman i nastavlja da raste. Situacija je posebno zabrinjavajuća zbog visokog procenta troškova koji odlazi na lečenje komplikacija koje su se mogle sprečiti.
Za zdravstveni sistem, pacijenta sa dijabetesom koji nema komplikacije je neuporedivo jeftinije lečiti, dok za samog pacijenta, život bez komplikacija znači kvalitetniji i duži život. To je jednačina sa dobitkom za sve.